Javni pozivi i konkursi - Srbija

Srbija u inovacije ulaže samo 0,4 odsto BDP-a

Inovaciono preduzetništvo predstavlja važan faktor privrednog razvoja svake zemlje, a da bi se razvilo uspešno a ne samo na papiru potrebno je sprovesti proces reindustrijalizacije i značajnije ulagati u naučno-tehnološki razvoj, smatra stručna javnost u Srbiji.

Značaj tog procesa shvataju i nadležni u Srbiji, pa je tako ministarski Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije nedavno pokrenuo program prekvalifikacija za IT sektor (obuka zaposlenih koji žele da promene posao i započnu karijeru u toj oblasti) a nedavno je Vlada iz budžeta izdvojila 5,5 miliona evra za opremanje Elektrotehničkog fakulteta, Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta i radionice Naučno-tehnološkog parka Beograd.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da je u konkretnom slučaju reč o dva posebna segmenta, jednog koji se tiče oblasti IT sektora i drugog vezanog za razvoj inovacija.

– Kod nas se te stvari veoma često mešaju i guraju u isti koš. Razlike postoje. Kada je reč o IT sektoru mi u toj oblasti imamo mlade i stručne ljude koji uglavnom ostaju u zemlji jer se na osnovu svog znanja zapošljavaju u najčešćem slučaju u stranim kompanijama. Država nema neku veliku ulogu kada je reč o njihovom zapošljavanju. Inovacije su nešto sasvim drugo, veoma važan segment za čiji razvoj je potrebna svesrdna državna pomoć prvenstveno kroz ulaganja – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da se u nekadašnjoj Jugoslaviji vodilo dosta računa o naučno-tehnološkom razvoju.

– U to vreme sva značajnija preduzeća su imala svoje inovativne centre u kojima su zapošljavali vrhunske stručnjake i radili na savremenim tehnološkim rešenjima u industriji. Naša preduzeća su po licencama kompanija sa Zapada počela da razvijaju svoje projekte da bi na kraju dolazila i do svojih proizvoda. Jedan od najboljih primera je saradnja naše tadašnje fabrike automobila Zastava sa italijanskim Fijatom koja je dovela do proizvoda poput automobila prvo „zastava“ a potom i „jugo“ za koji je karakteristično da je najveći deo njegovih delova bio proizveden kod nas. Osnovni razlog što je naučno tehnološki razvoj u to vreme bio na visokom nivou je činjenica da je Jugoslavija imala razvijenu industriju. U međuvremenu ostali smo bez velikih industrijskih preduzeća samim tim i bez uslova za adekvatan razvoj inovacionih tehnologija i preduzetništva. Potpuno je iracionalno govoriti o razvoju inovacija ako nemaš gde da ih primeniš i ako nemaš dovoljno sredstava da sprovedeš njihov razvoj. A inovacije su osnovni pokretač privrednog razvoja značajniji i od rada i kapitala. Veoma važan faktor u industriji – navodi Savić.

Prema njegovim rečima, problem u Srbiji je da inovacije nemaju gde da se sprovedu jer značajnija industrijska proizvodnja ne postoji.

– Drugim rečima ako Vlada Srbije želi da pruži „vetar u leđa“ razvoju inovacionih tehnologija prethodno je potrebno stvoriti preduslove. Prvi je reindustrijalizacija zemlje. Ali ne bilo kakav proces reindustrijalizacije već onaj koji će omogućiti primenu inovacija. Industrija Srbije mora da bude osposobljena kako bi mogla da implementira tehnološke inovacije. Drugi važan segment je povećati ulaganja u naučno tehnološke inovacije, odnosno u njihova istraživanja. Dok druge zemlje za te svrhe odvajaju značajna sredstva u Srbiji to na žalost nije slučaj te se na to troši svega 0,4 odsto BDP što je veoma malo. To je potrebno menjati. I na kraju nužno je obezbediti uslove za adekvatno i kvalitetno školovanje kadrova koji će moći da sprovode u delo tehnološke inovacije kao da ih i prethodno osmišljavaju. Samo na takav sistematski način može se doći do dobrih rezultata na polju inovacionog preduzetništva – zaključuje naš sagovornik.